fbpx

O palindromnoj formi u muzici govori se u slučaju kada se pojedine stavke muzičkog dela udvoje toliko simetrično da druga polovina dela predstavlja obrnuto kretanje prve. Način građenja muzičkog komada zasnovan na ponavljanju odlomaka obrnutim redosledom, tako da ukupna forma bude simetrična naziva se forma svoda. (Arch form). Muzički se palindromi pojavljuju kako u klasičnoj muzici tako i u džezu, roku, panku, hejvi-metalu i drugim vrstama popularne muzike.

Klasična muzika – Zakon po kojem je jedna linija melodije vremenski obrnuta i odeljena od druge tako da predstavlja palindrom (npr. FABACEAE EAECABAF) u klasičnoj muzici naziva se zakonom krabe (engl. crab canon) ili zakonom ogledala (engl. mirror canon).

Velikani su komponovali palindrome

Poznat je primer iz dela Muzička žrtva (Musikalisches Opfer) BWV 1079, J. S. Baha (1685-1750) iz 1747. g. čiji je kanon Quaerendo invenietis kombinacija retrogresije i inverzije.

Palindrom je npr. simfonija gde je promenama u zvuku istaknuta oštra simetrija obrnutih repriza, kao što je slučaj sa Alegrom, simfonije br. 47 u G-duru Minuetto al Roverso iz 1777. godine, austrijskog kompozitora Jozefa Hajdna (Joseph Haydn, 1732-1809), poznate i pod nazivom DasPalindrom. Njen treći stav, minuet i trio, koji dvaput ide napred i nazad, a zatim se vraća na početak je muzički palindrom.

Slična postavka je u uvodu i završetku dela Igra tonova (Ludus tonalis, 1942.) nemačkog kompozitora i violiniste Pola Hindemita (Paul Hindemith, 1895-1963) i u trostrukim formama uvoda u nekim delima austrijskog kompozitora Arnolda Šojnberga (Arnold Schoenberg, 1874-1951). Hajndmitova kratka dvanaestominutna palindromna opera Tamo i nazad (Hin und zuruck, 1927.) parodira razne scenske stereotipe. Njena radnja se razvija od idilične atmosfere do tragičnog ubistva, a zatim se u priču uključuje nepoznati mudrac koji radnju usmerava u suprotni tok, završavajući je početnom idilom.

Formu palindroma imaju Spiegelkanon u G-duru i Scherzo-Duetto di Mozart V. A. Mocarta (Wolfgang Amadeus Mozart, 1756-1791), u kojem drugi violinista izvodi kompoziciju prvoga u obrnutom smeru.

Britanski kompozitor Robert Simpson (Robert (Wilfred Levick) Simpson, 1921-1997) komponovao je muziku u formi palindroma ili zasnovanu na palindromnim temama (Simfonija br. 2; Gudački kvartet br. 1 iz 1951-1952…). Njegov Gudački kvartet br. 9 iz 1982. godine sadrži 32 palindromne varijacije i fugu na temu palindroma u minuetu Hajdnove Simfonije br. 47. i klavirske sonate br. 26

Muzika austrijskog kompozitora Antona Veberna (Anton Webern, 1883-1945) često je prožeta palindromima, jer je Vebern bio opsednut horizontalnom i vertikalnom simetrijom u muzici. Jedan od najboljih primera horizontalne ili linearne simetrije u Vebernovoj muzici je prvi izraz drugog stava Simfonije opus 21, a najbolji primer vertikalne simetrije je drugi stav opusa 27 klavirskih varijacija gde je Vebern rasporedio svaki delić svog dvanaestotonskog komada oko centralnog dela A4. Od njega, svaki sledeći na dole dodani interval je ponovljen tačno u suprotnom pravcu.

Američki kompozitor Džordž Kramb (George Crumb, 1929.) koristio je muzički palindrom u svojoj četvrtoj knjizi Madrigala (1969.) pri slikovitom opisu poeme Porque naci? Fredrika Garsije Lorke.

Francuski kompozitor Olivije Mesjen (Olivier Messiaen, 1908-1992) komponovao je dela u palindromnom ritmu, koji je sam nazivao neretrogradabilni ritam. Mesjen je pomoću raznih permutacija svoju muziku vraćao na polaznu tačku.

Britanski kompozitor Ronald Bindž (Ronald Binge, 1910-1979) je komponovao klavirski komad Vice Versa (Obrnut način) koji ne samo što je palindrom kada se čita vodoravno, nego je to i pri okomitom čitanju. Dakle reč je o svojevrsnom muzičkom magičnom kvadratu koji se jednako čita kako god da se okrene, čak i kada se čita u ogledalu.

Prvi stav svog baleta Horoskop (Horoscope, 1936) zasnovanog na astrološkim motivima britanski kompozitor Konstan Lamber (Leonard Constant Lambert) nazvao je palindromni preludijum (PalindromicPrelude), jer mu je to navodno naložio duh pokojnog Bernarda van Direna (Bernard van Dieren). Ovaj stav može da se izvodi dvosmerno.

Interludijum opere Lulu (Lulu, 1935.) austrijskog kompozitora Albana Berga (Alban Maria Johannes Berg, 1885-1935) ističe se svojom palindromnom strukturom. I cela opera konstruisana na principu odraza u ogledalu: popularnosti Lulu u prvom činu suprotstavljena je beda u kojoj živi tokom trećeg čina, što je naglašeno pomoću njenih muževa koje u oba čina izvode isti pevači.

Zadnja kompozicija dela Sova i mačka (TheOwl and thePussy Cat, 1966.) ruskog kompozitora Igora Stravinskog takođe je palindrom.

I mnogi drugi odlomci i delovi muzičkih komada raznih kompozitora su palindromi zasnovani na ponavljanju obrnutim redom, uključujući dela:

– L. Šlezingera (L. Schlesinger: Scherzo fur Klavier, Presto, A-dur),
– Pola Vecgera (Paul Wetzger: Zwei musikalische Scherze, Opus 32.),
– italijanskog kompozitora Luiđija Delapikole (Luigi Dallapiccola, 1904-1975: Andantino amoroso e contrapunctus tertius, Canon cancrizans),
– američkog kompozitora i teoretičara muzike Džejmsa Tineja (James Tenney, 1934-2006),
– mađarskog kompozitora i pijaniste Bele Bartoka (Bela Viktor Janos Bartok, 1881-1945, String Quartet, br. 5, iz 1934. godine),
– engleskog kompozitora Stiva Rejča (Steve Reich, 1936.),
– srednjovekovnog francuskog pesnika i kompozitora Žiljema de Mašua (Guillaume de Machaut, 1300-1377),
– francuskog kompozitora Anrija Ditijea (Henri Dutilleux, 1916.),
– američkog kompozitora Čarlsa K. Knoksa (Charles C. Knox, 1929.) itd.

Leave a Comment