fbpx

Teško je za objasniti, ali muziku možete osetiti skoro svim svojim čulima. Stalno nas prati i neodvojivi je deo naših života. Slušamo je kod kuće, u kolima, na festivalima i žurkama. Pevamo dok se tuširamo, uz logorsku vatru, na horskim probama ili binama.

Jedno je sigurno: ona je sve ono što je suprotno tišini. Ispunjava i obogaćuje naše živote u svim aspektima: omogućava nam da iskusimo neverovatne trenutke sreće, a poseduje i moć da nas dirne do suza.
Pročitajte o 9 razloga koji muziku čine najlepšom stvari na svetu.

Jezikom koji govori, muzika prolazi kroz zidove i prevazilazi sve granice 
Muzika je jezik koji svi razumeju. Ona je element koji povezuje sve ljude na planeti bez obzira na njihovo poreklo i ne mogu je zaustaviti granice, niti predrasude. Čak se čini da je stvaranje muzike jedan od osnovnih ljudskih instikata. Na kraju krajeva, na muziku ćete naići bilo gde – od tropskih šuma do najvećih gradova na svetu, od Grenlanda do Jamajke, čak i u Nedođiji. Muzika prevazilazi sve granice, unutrašnje i spoljašnje, vidljive i nevidljive.

Muzika ima početak, ali nema kraj 
Muzika je beskrajna po svojoj prirodi. Ma koliko da je neko virtuoz, uvek postoji neki novi muzički prostor za otkrivanje. Jednostavno, kreativne mogućnosti muzike su beskrajne – zauvek!

Muzika povezuje ljude
Nije li neverovatno koliko se ljudi okupi na jednom velikom koncertu? Iako su svi oni jedinstveni individualci, istovremeno dele istu ljubav prema određenoj muzici i dobroj zabavi. Isto važi za mnogo manje grupe ljudi, okupljene oko kamperske vatre i jedne akustične gitare. Da ni ne pominjemo solidarnost među članovima nekog benda ili fantastičan timski rad unutar nekog orkestra. Moglo bi se reći da muzika ima dejstvo pozitivnog „društvenog lepka“ ili „društvene žvake“.

Faktor zabave, večito prisutan
Jedna interesantna stvar kada se otisnete na muzičko putovanje: prvo naučite korake i obezbedite neophodan alat, spretnost i mišiće. Onda učite sve više i više, i postajete sve bolji. Ako ostanete uporni, vaše veštine konačno procvetaju. Ali čak i za najveće virtuoze uvek postoji još nešto što bi se moglo naučiti, savladati. Kreativnost nema kraja.

Muzika je medij koji prevodi i izražava i neizrečena osećanja 
Sa muzičkim instrumentom u rukama možete da izrazite osećanja na način koji ni sa čim drugim ne može da se uporedi. Kada gitarista dozvoli svojoj gitari za „zaplače“ tokom sviranja bluza, tada zapravo pušta svoja vlastita osećanja da izađu iz njega, bez namere da ih ikada pretvori u reči. Kada saksofonista započne solo deonicu, tada on svira direktno iz svoje duše. Reči su potpuno nepotrebne.

Muzika je dobra za Vašu glavu
Odavno je već naučno dokazano da stvaranje muzike ima pozitivan uticaj na mozak i čitav nervni sistem. Dok neko svira na nekom instrumentu, različiti delovi mozga bivaju podstaknuti, pa se stvaraju nove neuronske veze i mreže. Naime, tada je potrebno misliti brže nego što instrument svira; obično nekoliko milisekundi brže. I, na neki način, ovo je moguće izvesti!

Turbo punjenje za memoriju i koordinaciju 
Uzmimo, na primer, muzičara sa živih svirki, momka iz komšiluka: svirka počinje, vreme je da se priseti mnogo čega: reči, akorda, solo sekcija, ritmova, da uspostavi koordinaciju prstiju, a možda i da učestvuje u sinhronizovanoj koreografiji sa ostatkom benda. I sve to bez konstantnog buljenja u note ili u ruke dirigenta, ako je orkestar u pitanju. Kako to sve može? Muzičari moraju da vežbaju, vežbaju i vežbaju. A to povećava njihove sposobnosti da se skoncentrišu i intenzivno trenira mentalnu i fizičku memoriju.

Stvaranje muzike donosi svom kreatoru svu slobodu ovog sveta 
Šta svirate, kada, gde i zašto je u potpunosti u Vašim rukama. Naravno da se u bendu ili orkestru morate podrediti ukupnom rezultatu, što je takođe lepo samo po sebi. Ali uvek vam ostaje mogućnost da krenete vlastitim putem, da otkrivate nove pravce. A ako improvizujete, ograničenja ne postoje. Ako Vam se dopada hard ‘n’ heavy, sanjivo ili melanholično, onda svirajte upravo to. Ne postoji nota koja će Vas lupnuti po ramenu i reći Vam: „Hej, ne može tako!“

Leave a Comment